Idi
Ljubav na prvo slovo ???
Sta raditi kad ti neko posalje poruku u stilu: "A ti, ne pitam te ko si, sta si i odakle si, ako si za udaju, odmah saljem kartu i rezervaciju" ???
Mislis onako: ej, ovom nesto fali... Ma fali, bre - JA, i ON meni !!! Hmmm... a ja ni da cujem. Srecom, nisam toliko tvrdoglava koliko je on uporan. Listira momak svoj e-mail: gedzas@yahoo.com. O.K. Moram priznati, istog trenutka sam ga zapisala na parce hartije i nosila ga sa sobom neko vreme u novcaniku. Eh, sad, posto ja straaasno volim da prkosim, sledeci put listiram svoju adresu i cekam. Ko ceka, taj se i naceka. Od derana ni slovca. Sto iz sujete, sto iz zenske radoznalosti napisem mu jedno pismo i...
Anyway, bilo je tu jos pisama, nocnih long distance konferencija, na- i pre-govaranja, uglavnom, on je pricao, ja slusala... (o:
I na kraju ga poslusala. Prihvatih njegov poziv i... tu sam. Tu smo. Zajedno. Recicu vam jos samo da je to jedan drag deran. Takve vise ne prave. Retka pticica. Pokazao mi je da pored sunca i mesec postoji. Volim ga. Iz dana u dan sve vise... i vise... i vise... do ludila, iako se to ponekad cini nemogucim... mislim, zavoleti nekoga za tako kratko vreme... prosto neverovatno. A njega je lako voleti. Sve sto je dobro i nepokvareno u jednom coveku, nasla sam u njemu. Veliko srce, a dusa... Kazu da je covek sam tek 1/2 necega... veceg, lepseg, plemenitijeg... njegova dusa je druga polovina moje... Volim tu moju bolju polovinu.
Moj mesece, mnogo te voli tvoj mali curetak...
|
gedza
Bas tako draga Idi ljubav na prvo slovo, mozda ne bas na prvo ali je tu negde. Desilo se to pre prilicno dosta vremena, mozda godinu dana mozda malo manje ali jednom prilikom dok sam listao stranice "Humora" na Serbian-cafeu" procitao sam nekoliko lepih viceva, bolje receno lepo srocenih viceva sa jos bolje srocenim uvodom i na kraju komentarom upucen nama citaocima. Istog trenutka nekakvi zmarci su me prozmali, prostrujali kicmom, osetio sam da je to neko devojce koje nedostaje mom srcu, ustvari to devojce je vec istog trenutka bilo deo mog srca iako nisam imao zapravo nikakvu predstavu o tom piscu datog teksta. Jedino sto sam bio ubedjen je da je to devojcurak, vrlo interesantan i drag. Mislima sam lutao po ko zna kud u potrazi za likom ili duhom te osobe koja je sebe nazivala "Idiotluci", pokusavao sam da razjasnim samom sebi zasto bas to ime, nadimak.
Zasto Idiotluci?
Uporno sam dolazio gotovo svakodnevno a bogami ponekad i po nekoliko puta nebi li pronasao poneki tekst sa njenim pisanjem.
Citao sam po ko zna koliko puta sve te tekstove, pa onda odgovore na razne komentare, sve sto sam mogao da pronadjem sa njenim imenom samo da bi na neki nacin bio zajedno sa tom osobom koja je seba potpisivala "Idiotluci".
Pokusavao sam da udjem u dusu te osobe koju sam vec na samom pocetku mnogo zavoleo. Zasto, kako! Ko zna a na kraju dali je to i vazno, vazno je bilo da se nesto lepo dogadja da su osecaji poceli da bujaju, masta se razbuktala i ponela me u nepovrat ljubavi.
Hej, pa ovo je internet gde ljudi bez lica i karaktera spartaju uzduz i popreko trazeci zrtve svojih nastranosti. Ipak, i pored svega bio sam ubedjen da je to ta osoba za koju se predstavlja, da je izvrsnog karaktera, inteligentna i sa velikim srcem, meke duse poput pamuka, sad znam da sam bio u pravu, sad znam da sam napunjem nekom cudnom snagom i moci video i osetio ono sto se vrlo retko dogadja ne samo meni nego ikome, video sam i osetio blizinu dasih treptaja, osecanja, misli, blizinu svega onoga sto jednog coveka cini onim sto jeste. I tako u tom zanosu i bujnoim mastanjem otvorim jednom, negde oko Nove Godine jedan njen tekst a ono ko grom iz vedra neba neka vrsta oprostajnog pisma i na kraju poruka kojom govori da joj je zao sto nas napusta sto odlazi. UDAJE SE!
Mislim da bi mi bilo lakse da me je brzi voz udario nego sto sam procitao ovaj tekst. Bilo mi je vrlo tesko neprestano se pitajuci dali je moguce da je sudbina toliko okrutna pa mije oduzima i otrze sa grudi iz srca. Draga moja Idi volim te mnogo pa ako igde postoje nadljudske sile molim ih da ta udaja ne uspe, da se vrati, da mi da sansu da joj kazem koliko je volim, koliko je zelim, koliko mi nedostaje.
|